Moderne implementacije UNIX-a definiraju oko tridesetak signala. Ovdje je pregled samo istaknutijih signala, dok potpun popis daje man -s 3HEAD signal:

Funkcija definira što ce se zbiti prilikom primitka određenog signala (maskira signal). Argument signal je broj signala (npr. SIGINT). Drugi argument je kazaljka na funkciju i može biti:

• SIG_DFL - (default) pretpostavljeno ponašanje za taj signal (za vecinu signala to znaci uništavanje procesa)
• SIG_IGN - (ignore) ignoriranje signala
• SIG_HOLD - (hold) signal se zapamti, ali ne obraduje odmah - obradit ce se onda kada se definicija ponašanja za taj signal promijeni (npr. kasniji poziv sigset)
• obrada_signala - kazaljka na funkciju za obradu signala.

Funkcija sigset vraća prethodno ponašanje procesa za navedeni signal (ili adresu funkcije kojom se signal obrađivao).

Funkcija za obradu signala treba primiti (minimalno) jedan parametar - broj signala, po kojem se u funkciji može odrediti koji je signal uzrok poziva te funkcije.

Funkcijama sighold i sigrelse može se zabraniti, odnosno omogućiti prekidanje nekim signalom.
Primjerice, ako je potrebno jedan dio koda zaštiti od prekidanja nekim signalom, taj kod se može ograditi sa  sighold i sigrelse. Takoder, ako je u funkciji obrade signala potrebno ponovno dozvoliti prekidanje i unutar te funkcije, opet se mogu koristiti te funkcije.

Funkcijom kill šalje se signal signal procesu s identifikacijskim brojem pid. pid procesa se može vidjeti i naredbom ps.
U ljusci postoji istoimena naredba kill -signal pid koja radi isto (šalje signal procesu). Ukoliko treba ubiti neki proces može se to učiniti naredbom kill -SIGKILL pid (ili kill -9 pid).

Funkcija zaustavlja rad procesa dok se njemu ne pošalje bilo koji signal. Po primitku signala, najprije se obrađuje taj signal, a potom nastavlja s programom koji slijedi iza pause.

Funkcija alarm(t) programira alarm koji će nakon t sekundi procesu poslati signal SIGALRM. Ako se alarm pozove prije nego li se prethodno postavljeni alarm aktivirao, prethodni se poništava (prepisuje se novim). Ako je t=0, prethodno postavljeni alarm (ako je bilo takvog) se poništava.

Namjena funkcije sleep(t) je odgoditi izvođenje programa za t sekundi. Medutim, funkcija će biti prekinuta bilo kojim signalom te, nakon obrade pristiglog signala, program nastavlja nakon poziva sleep (i odgoda će u tom slučaju biti kraća), a povratna vrijednost će biti broj "neprospavanih" sekundi.
Primjerice, ako se 5 sekundi nakon poziva sleep(100) procesu pošalje neki signal (koji se brzo obradi), program će nastaviti s izvođenjem instrukcija nakon funkcije sleep već nakon tih 5 sekundi, tj. neće spavati još 95 nakon obrade signala! Međutim, funkcija sleep će vratiti vrijednost 95 pa se ta vrijednost može iskoristiti za dodatnu odgodu:

a = sleep(100);

while( (a = sleep( a )) > 0 );

Odgoda s mogučnošću veće preciznosti je funkcija nanosleep(t). Postoji i funkcija usleep(us) (mikrosekunde), ali se njeno korištenje ne preporuča (smatra se zastarjelom).

Kostur programa koji poziva zadanu funkciju prilikom primitka signala SIGINT dan je sljedecim kodom:

#include <stdio.h>

#include <signal.h>

void prekidna_rutina(int sig)
{
   /* obrada prekida */

}

int main (void)

{

   sigset (SIGTSTP, prekidna_rutina);

   printf("Poceo osnovni program PID=%d\n", getpid());

   /* troši vrijeme da se ima šta prekinuti - 10 s */

   printf ("Zavrsio osnovni program\n");

   return 0;

}

Skica rješenja:

pauza = 0;
broj = 1000000001;
zadnji = 1000000001;
periodicki_ispis () {
ispisi ( zadnji );
}
postavi_pauzu () {
pauza = 1 - pauza;
}
prekini () {
ispisi ( zadnji );
izadji_iz_programa ();
}
glavna_funkcija () {
povezi_signale_s_funkcijama; // na signal SIGTERM pozovi funkciju prekini()
postavi_periodicki_alarm;    // svakih 5 sekundi pozovi funkciju periodicki_ispis();
ponavljaj {
ako je ( prost ( broj ) == DA )
zadnji = broj;
broj++;
dok je ( pauza == 1 )
pauziraj ();
}
}
/* sa kill -SIGINT/SIGTERM/SIGSTOP/SIGCONT pid ispitati rad */

int prost ( unsigned long n ) {
unsigned long i, max;

if ( ( n & 1 ) == 0 ) /* je li paran? */
	return 0;

max = sqrt ( n );
for ( i = 3; i <= max; i += 2 )
	if ( ( n % i ) == 0 )
		return 0;

return 1; /* broj je prost! */

}


Primjer kako bi trebao izgledati ispis programa (ako se izvorna datoteka zove
lab1.c):
$ gcc lab1.c -lm -o lab1
$ ./lab1
zadnji prosti broj = 1000139111
zadnji prosti broj = 1000279801
zadnji prosti broj = 1000420261
^Czadnji prosti broj = 1000478719    (stisnut Ctrl+C)
zadnji prosti broj = 1000478719
zadnji prosti broj = 1000478719      (stisnut [Ctrl]+[] tj. [Ctrl]+[Ž])
^\Quit (core dumped)
$
(Tekst u zagradama ne ispisuje program već se samo opisuju korisnikove radnje.)

Primjer periodičke obrade


Mnoge operacije na UNIX sustavima se oslanjaju na signale. Primjerice, jedan od
načina periodičke obrade može se ostvariti korištenjem signala, ne izravno već
korištenjem sučelja koje periodički šalje signal procesu, a na koji se može
pozvati potrebna funkcija.


Idući primjer, itimer_primjer.c, 
prikazuje takav program.
#include <stdio.h>
#include <signal.h>
#include <unistd.h>
#include <sys/time.h>
void periodicki_posao ( int sig )
{
printf ( "Radim periodicki posao\n" );
}
int main ()
{
struct itimerval t;
/* povezivanje obrade signala SIGALRM sa funkcijom "periodicki_posao" */
sigset ( SIGALRM, periodicki_posao );

/* definiranje periodičkog slanja signala */
/* prvi puta nakon: */
t.it_value.tv_sec = 0;
t.it_value.tv_usec = 500000;
/* nakon prvog puta, periodicki sa periodom: */
t.it_interval.tv_sec = 0;
t.it_interval.tv_usec = 500000;

/* pokretanje sata s pridruženim slanjem signala prema "t" */
setitimer ( ITIMER_REAL, &amp;t, NULL );

while (1)
	pause (); /* pauzira do primitka bilo kojeg signala */

return 0;

}
/* prevodjenje i pokretanje:

$ gcc itimer_primjer.c -o itimer_primjer
$ ./itimer_primjer
Radim periodicki posao
Radim periodicki posao
Radim periodicki posao
...
^C
(Ctrl+C prekida izvodjenje)

isprobati pokrenuti te s naredbom kill mu poslati signale:


SIGINT, SIGTERM, SIGKILL, SIGSTOP, SIGCONT



npr. nakon pokretanja, u drugoj konzoli napraviti:
$ ps -a
PID  TTY          TIME CMD
3232 pts/0    00:00:00 itimer_primjer
3233 pts/6    00:00:00 ps
$ kill -SIGTERM 3232
u prvoj konzoli će program biti prekinut s porukom "Terminated"
*/



Vježba 1: Prekidi i signali

UNIX ne dozvoljava pojedinom korisniku izravno korištenje prekida procesora.
Stoga prekide treba simulirati koristeći signale koje jezgra operacijskog
sustava šalje procesima.
Zadatak


Napisati dva programa:

	
obrada - program koji omogućava 
	obradu prekida s više razina/prioriteta (simulira ponašanje sustava opisanog 
	u 3. poglavlju i to bez sklopa za prihvat prekida)
	
generator_prekida - program koji generira signale i šalje ih prvom procesu 

Svaki program pokrenuti u svojoj ljusci.
Struktura prekidne rutine dana je sljedećim pseudokodom:

prekidna_rutina  /* pokreće se pojavom signala uz zabranu daljih prekida */
{
   odredi uzrok prekida, tj. indeks i;
   OZNAKA_ČEKANJA[i] = 1;
   ponavljaj {
      /* odredi signal najveceg prioriteta koji ceka na obradu */
      x = 0;
      za j = TEKUćI_PRIORITET + 1 do N radi {
         ako je (OZNAKA_ČEKANJA[j]<>0) tada {
            x = j;
         }
      }
      /* ako postoji signal koji ceka i prioritetniji je od trenutnog posla, idi u obradu */
      ako je (x > 0) tada {
         OZNAKA_ČEKANJA[x] = 0;
         PRIORITET[x] = TEKUćI_PRIORITET;
         TEKUćI_PRIORITET = x;
         omogući prekidanje;
         obrada_prekida(x);
         zabrani prekidanje;
         TEKUćI_PRIORITET = PRIORITET[x];
      }
   } dok je (x > 0);
} 




	
UPUTA

	
Sklopovski 
	prekid u jednoj razini simulira se slanjem određene vrste signala. Nakon 
	toga će se prekinuti izvođenje programa, zabraniti dalje prekidanje, i 
	pozvati funkcija za obradu signala koja simulira prekidnu rutinu.
	
Osim izravno 
	preko tipkovnice, proces može dobiti signal do drugog procesa (funkcija kill(pid,sig)). 
	Također, iz komandne linije se naredbom kill može 
	poslati signal nekom od procesa (npr. kill 
	-SIGINT 12345).
	
Na početku 
	prekidne rutine prvo treba zabraniti daljnje prekidanje. Kako se koristi 
	više signala, 
	na osnovu signala koji je uzrokovao prekid treba odrediti razinu prioriteta 
	prekida i. Prekidna rutina 
	mora biti funkcija s jednim cjelobrojnim parametrom i mora biti najavljena u 
	glavnom programu za svaki signal koji se prihvaća naredbom:
	
sigset (SIGNAL, prekidna_rutina);
	
Program treba 
	moći prihvatiti i obraditi pet različitih signala 
	(odabrati 
	iz skupa signala) s time da prekid SIGINT treba biti najveće razine.  
	Razine prioriteta se kreću od 1 do 5 s time da veći broj označava veći 
	prioritet.
	
Zabrana prekida 
	signalom SIGNAL simulira 
	se naredbom sighold(SIGNAL), 
	a omogućavanje 
	prekida simulira se naredbom: sigrelse(SIGNAL);
	
Budući da
	se ovdje ista funkcija koristi za obradu više prekida funkcije sighold i sigrelse treba 
	pozvati za svaki od signala (više uzastopnih poziva)! Zbog toga je zgodno te 
	pozive grupirati u dvije funkcije: zabrani_prekidanje() 
	i dozvoli_prekidanje(), kao u kosturu rješenja.
	
Obrada prekida 
	ne mora ništa korisno raditi, već samo treba trajati neko vrijeme. Umjesto 
	dugih petlji, može poslužiti petlja s naredbom sleep(1).
	
Kostur rješenja 
	programa za obradu prekida dan je sljedećim kodom:
	
#include <stdio.h>
	
#include <signal.h>
	

	
#define N 6    /* broj razina proriteta */
	

	
int OZNAKA_CEKANJA[N];
	
int PRIORITET[N];
	
int TEKUCI_PRIORITET;
	

	

	
int sig[]={SIGUSR1, SIGUSR2, ..., SIGINT};
	
void zabrani_prekidanje(){
	
   int i;
	
   for(i=0; i<5; i++)
	
      sighold(sig[i]);
	
}
	
void dozvoli_prekidanje(){
	
   int i;
	
   for(i=0; i<5; i++)
	
      sigrelse(sig[i]);
	
}
	

	
void obrada_signala(int i){
   /* obrada se simulira trošenjem vremena,
	
      obrada traje 5 sekundi, ispis treba biti svake sekunde */
	
}

	
void prekidna_rutina(int sig){
   int n=-1;
	
   zabrani_prekidanje();
   switch(sig){
      case SIGUSR1: 
	
         n=1; 
         printf("- X - - - -\n");
         break;
      case SIGUSR2: 
	
         n=2; 
         printf("- - X - - -\n");
         break;
      ...
	
   }
	
   OZNAKA_CEKANJA[n]=1;
   ponavljaj{

	
      ...



	
      dozvoli_prekidanje();

<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; "> &nbsp;    obrada_prekida(n);</pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; "><font color="#FF0000">      zabrani_prekidanje();</font></pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">      ...</pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">   }</pre>


	
   dozvoli_prekidanje();

<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">}</pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">&nbsp;</pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">int main ( void )</pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">{</pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">&nbsp;&nbsp; sigset (SIGUSR1, prekidna_rutina);</pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">   ...</pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">&nbsp;&nbsp; sigset (SIGINT, prekidna_rutina);</pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">&nbsp;</pre>
<pre style="margin-top: 0cm; margin-right: 0cm; margin-left: 0cm; margin-bottom: 0.0001pt; font-size: 10pt; font-family: &#39;Courier New&#39;; ">   printf("Proces obrade prekida, PID=%ld\n", getpid());


	
   /* troši vrijeme da se ima šta prekinuti - 10 s */
	

	
   printf ("Zavrsio osnovni program\n");
	

	
   return 0;
	
}

Drugi program 
nasumično generira signale (četri odabrana, SIGINT nije u tom skupu) i šalje ih 
u slučajnim vremenskim intervalima (od 3 do 5 sekundi) procesu za obradu prekida 
(PID mu se zadaje preko komandne linije). Kada proces koji šalje signale 
(generator) primi 
(npr. od korisnika preko tipkovnice) signal SIGINT, tada proces treba poslati 
signal SIGKILL procesu koji prihvaća signale te nakon toga i sam završiti s 
radom.
Kostur rješenja 
programa za slanje signala dan je sljedećim kodom:

#include <stdio.h>

#include <signal.h>

#include <stdlib.h>



int pid=0;



void prekidna_rutina(int sig){

   /* pošalji SIGKILL procesu 'pid'*/

   exit(0);

}



int main(int argc, char *argv[]){

   pid=atoi(argv[1]);

   sigset(SIGINT, prekidna_rutina);



   while(1){

      /* odspavaj 3-5 sekundi */

      /* slučajno odaberi jedan signal (od 4) */

      /* pošalji odabrani signal procesu 'pid' funkcijom kill*/

   }

   return 0;

}

Zgodno je programe pokretati iz dvije ljuske (iz jedne program za obradu 
prekida, a iz druge program za generiranje prekida). Program za generiranje 
signala mora se pokrenuti drugi da bi mogao dobiti identifikacijski broj prvog 
procesa kome šalje signale.

Ispis programa za obradu prekida treba izgledati vrlo slično kao u nastavku:

~/os1/vj1> ./obrada 

Proces obrade prekida, PID=10962

G 1 2 3 4 5

-----------

1 - - - - -

2 - - - - -

3 - - - - -

4 - - - - -



Nakon pokretanja prvog programa i kada se zna PID prvog procesa (u ovom slučaju 10962) u drugoj 
ljusci (dvije ljuske možete dobiti tako da se dvaput logirate) se pokrene drugi 
program koji generira prekide: 

~/os1/vj1> ./generator_prekida 10962



Tada bi se u prvoj ljusci trebalo ispisivati (stanja 
varijabli nije nužno potrebno ispisivati!):


GP S1 S2 S3 S4 S5

-----------------

 1  -  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 2  -  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 3  -  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 4  -  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 5  -  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 6  -  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 7  -  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 8  -  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 9  -  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 -  X  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 -  P  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=1  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 -  1  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=1  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 -  2  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=1  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 -  3  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=1  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 -  4  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=1  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 -  -  -  X  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=1  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 -  -  -  P  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  1  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  2  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  3  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  X  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  4  -  -      
O_CEK[0 0 0 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  5  -  -      
O_CEK[0 0 0 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  K  -  -      
O_CEK[0 0 0 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  P  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  -  X  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  -  P  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  1  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  2  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  3  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  4  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  X  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  5  -      
O_CEK[0 0 0 0 1 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  K  -      
O_CEK[0 0 0 0 1 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  P  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  1  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  2  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  X  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  3  -      
O_CEK[0 0 0 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  4  -      
O_CEK[0 0 0 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  X  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  5  -      
O_CEK[0 0 1 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  -  K  -      
O_CEK[0 0 1 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=4  PRIOR[0 0 0 1 3 0 ]

 -  -  -  1  -  -      
O_CEK[0 0 1 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  2  -  -      
O_CEK[0 0 1 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  3  -  -      
O_CEK[0 0 1 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  4  -  -      
O_CEK[0 0 1 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

^C -  -  -  -  -  X      
O_CEK[0 0 1 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  -  -  P      
O_CEK[0 0 1 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=5  PRIOR[0 0 0 1 0 3 ]

 -  -  -  X  -  -      
O_CEK[0 0 1 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=5  PRIOR[0 0 0 1 0 3 ]

 -  -  -  -  -  1      
O_CEK[0 0 1 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=5  PRIOR[0 0 0 1 0 3 ]

 -  -  -  -  -  2      
O_CEK[0 0 1 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=5  PRIOR[0 0 0 1 0 3 ]

 -  -  -  -  -  3      
O_CEK[0 0 1 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=5  PRIOR[0 0 0 1 0 3 ]

 -  -  -  -  -  4      
O_CEK[0 0 1 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=5  PRIOR[0 0 0 1 0 3 ]

 -  -  -  X  -  -      
O_CEK[0 0 1 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=5  PRIOR[0 0 0 1 0 3 ]

 -  -  -  -  -  5      
O_CEK[0 0 1 3 0 0 ]  TEK_PRIOR=5  PRIOR[0 0 0 1 0 3 ]

 -  -  -  -  -  K      
O_CEK[0 0 1 3 0 0 ]  TEK_PRIOR=5  PRIOR[0 0 0 1 0 3 ]

 -  -  -  5  -  -      
O_CEK[0 0 1 3 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  K  -  -      
O_CEK[0 0 1 3 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  P  -  -      
O_CEK[0 0 1 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  1  -  -      
O_CEK[0 0 1 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  2  -  -      
O_CEK[0 0 1 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  X  -  -  -      
O_CEK[0 0 1 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  3  -  -      
O_CEK[0 0 2 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  4  -  -      
O_CEK[0 0 2 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  5  -  -      
O_CEK[0 0 2 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  K  -  -      
O_CEK[0 0 2 2 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  P  -  -      
O_CEK[0 0 2 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  1  -  -      
O_CEK[0 0 2 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  2  -  -      
O_CEK[0 0 2 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  3  -  -      
O_CEK[0 0 2 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  4  -  -      
O_CEK[0 0 2 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  5  -  -      
O_CEK[0 0 2 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  K  -  -      
O_CEK[0 0 2 1 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  P  -  -      
O_CEK[0 0 2 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  1  -  -      
O_CEK[0 0 2 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  2  -  -      
O_CEK[0 0 2 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  3  -  -      
O_CEK[0 0 2 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  4  -  -      
O_CEK[0 0 2 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  5  -  -      
O_CEK[0 0 2 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  -  K  -  -      
O_CEK[0 0 2 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=3  PRIOR[0 0 0 1 0 0 ]

 -  -  P  -  -  -      
O_CEK[0 0 1 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  1  -  -  -      
O_CEK[0 0 1 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  2  -  -  -      
O_CEK[0 0 1 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  3  -  -  -      
O_CEK[0 0 1 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  4  -  -  -      
O_CEK[0 0 1 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  5  -  -  -      
O_CEK[0 0 1 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  K  -  -  -      
O_CEK[0 0 1 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  P  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  1  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  2  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  3  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  4  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  5  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  -  K  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=2  PRIOR[0 0 1 0 0 0 ]

 -  5  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=1  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

 -  K  -  -  -  -      
O_CEK[0 0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=1  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

10  -  -  -  -  -      O_CEK[0 
0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

11  -  -  -  -  -      O_CEK[0 
0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

12  -  -  -  -  -      O_CEK[0 
0 0 0 0 0 ]  TEK_PRIOR=0  PRIOR[0 0 0 0 0 0 ]

Killed
X - označava pojavu 
signala, P početak obrade, K završetak obrade, a brojevi koliko je sekundi 
potrošeno na obradu.
U ispisu se mogu 
uočiti tri stvari. Prvo, ^C znači 
da je procesu došao signal SIGINT s tipkovnice, a drugo Killed znači 
da je program za slanje signala završio s radom (i prije toga poslao SIGKILL). I 
treće, u primjeru ispisa program pamti više prekida iste razine 
(OZNAKA_ČEKANJA[i] se ne postavlja u 1 kao što je navedeno u pseudokodu, već se 
povećava za 1).